Bliži nam se najsvečanije veče u godini, kada se nacije širom sveta opraštaju od stare godine i proslavljaju dolazak nove. Za sve njih ovi praznici su simbol novog početka, optimizma i nade, uz koje idu i mnogi lepi običaji, neki jedinstveni i specifični za pojedine kulture, a drugi poznati i zajednički svima širom sveta. Ove tradicije unose toplinu u domove, čine da se zbližavamo sa porodicom i prijateljima i donose praznično raspoloženje.
Bečki koncert
Nakon najluđe noći, u kojoj smo poželeli najlepše jedni drugima, posebno lepi i čarobni su prepodnevni sati prvog dana nove godine, kada u toplini svog doma uživamo u jednoj od najlepših prazničnih tradicija na svetu – novogodišnjem koncertu Bečke filharmonije. Koncert se održava u Velikoj „Zlatnoj“ dvorani bečkog Muzikferajna, krunskom dragulju među svetskim koncertnim dvoranama, kako po lepoti raskošnog enterijera zlatne boje, tako i po akustici.
Repertoar se sastoji od bečkih valcera, marševa i polki kompozitora iz porodice Štraus, od kojih najveće oduševljenje publike izazivaju „Radecki marš“ i „Na lepom plavom Dunavu“. Uz ove skladne, lepršave i optimistične zvuke, svetu se šalju poruke nade, prijateljstva i mira.
Ruska salata
Kao što Nova godina ne može da prođe bez jelke, tako ni praznična gozba ne može da prođe bez ruske salate. Ona je potekla iz Rusije, po čemu je i dobila ime, a u samoj Rusiji je poznata kao „Salata Olivije“ po svom tvorcu, belgijskom kuvaru Lusijenu Olivijeu. Kao majstor francuske kuhinje, on je u partnerstvu s moskovskim trgovcem, otvorio otmeni restoran u Moskvi i kreirao ovaj specijalitet od najfinijih sastojaka kao njegov brend. Recept se u međuvremenu menjao i usvajao i namirnice, kakve mi danas koristimo, i raširio po ostalim zemljama. Danas je zaštitni znak Nove godine i obavezno predjelo bez kojeg je praznična trpeza nezamisliva.
Od Krcka Oraščića do Napoleona
U zapadnoj kulturi čest božićni ukras i praznična ikona ispod jelke su figurice vojnika, poznate kao „Krcko Oraščić“. One potiču iz nemačke tradicije, od stanovništva Rudnih gora koje je tu kopalo i tragalo za zlatom i srebrom, a koje je rezbarilo drvene figure. One su vremenom izrađivane u različitim uniformama, kao rudari, policajaci, i kraljevi, pa i po liku Napoleona. Kao simbol sreće i zaštite doma često su darivane u vreme Božića. Ovaj božićni simbol je popularan i po baletu Čajkovskog, čije je izvođenje još jedna omiljena praznična tradicija.
Česnica
Jedan od naših najlepših prazničnih običaja je lomljenje česnice za Božić. Česnica je pogača kao i slavski kolač, u koju se stavlja srebrni ili zlatni novčić. Po običaju, za vreme božićnjeg ručka ukućani česnicu okreću u krug, a zatim svako odlomi po jedno parče. Veruje se da će onaj ko nađe novčić u svom delu česnice imati novca i sreće tokom naredne godine. Ovaj običaj vodi poreklo iz priče o Svetom Vasiliju, koji je od carinika sačuvao dragocenosti meštana, tako što ih je stavljao u hlebove, koje im je zatim podelio.
Paketići kao omiljena tradicija
Jedna tradicija bez koje se Nova godina nikako ne može zamisliti su paketići. Ovo je ujedno i najslađa praznična tradicija, koja će sasvim sigurno doprineti fantastičnom prazničnom raspoloženju. Ako vam trebaju ideje za pakovanje i pripremanje paketića, pogledajte kako Deda Mraz pakuje paketiće za Novu godinu. Dobra stvar u vezi sa tradicijama je da uvek možete smisliti i svoju, kojom ćete obradovati drage osobe, pa uz paketiće od Deda Mraza, za svoje najmilije ispod jelke dodajte i Swisslion Novogodišnje Slaketiće.